Формација црногорске
војске
У духу
Уредбе о формацији војске од 1908 године, 14. маја 1910 формиране су четири
црногорске дивизије. Дивизија је у саставу имала штаб, две до три бригаде и
приштапске делове: групу дивизиских батерија (једну брдску, једну пољску и
једну хаубичку), једну градску батерију, две извиђачке чете, пионирску,
санитетску и етапну чету, коморски батаљон, вод ордонанса, вод жандармерије и
једну дивизиску оружну радионицу (члан 7).
Дивизије су,
сем тога, имале слагалишта за муницију, храну и другу опрему, војне радионице и
болнице.
Сваки
бригадни округ је образовао по једну пешадиску бригаду, следећег састава: штаб,
четири до шест батаљона и приштапски делови: једна или више брдских батерија и
коморски батаљон (члан 8). Сем тога, сваки бригадни округ је давао и по један
резервни батаљон (члан 9).
Батаљонски
округ је давао по један батаљон са по три до осам чета и једно митраљеско
одељење (два митраљеза).
Чета је била
“основна и тактичка јединица” (члан 11). Она се дели на четири вода, а ови на
по две десетине.
С обзиром на
карактер организације војске, мирнодопска и ратна формација су се скоро сасвим
поклапале. Мање разлике су постојале код неких приштапских делова. Тако су, у
току мобилизације, први водови првих извиђачких чета дивизија образовали
извиђачку чету при Врховној команди. Остали водови ових чета образовали су
бригадне извиђачке водове, док су друге чете остајале при штабовима дивизије,
што значи да су дивизије у рату имале само по једну извиђачку чету (члан 12).
Пионирска
чета дивизије имала је четири вода пионира и вод телеграфиста. У току
мобилизације први водови су остајали у дивизијама, док су остали улазили у
састав бригада. Из телеграфских водова дивизија слате су прве десечарије
Врховној команди, где су образовале телеграфски вод; по једна десечарија је
остајала при штабу дивизије, а по једна (било их је укупно пет) слата је
бригадама, тако да су штабови бригада и дивизија имали по један пионирски вод и
телеграфску десечарију (члан 15).
На сличан су
начин дељене и санитетске чете дивизија. Оне су имале по пет водова: прва два
су задржавана у дивизији, као санитетски отсек друге колоне дивизиског
коморског батаљона, који је формирао дивизиски лазарет; остали су слати
бригадама – свакој по један – ради образовања превијалишта (члан 17).
Артиљерија
се делила на брдску, пољску и градску. Највећа артиљериска јединица је била
батерија. Она се делила на водове.
Устројство Црногорске војске 1908 – 1910
I Дивизија (Цетињска) :
Командант бригадир Иво Ђуровић.
Командант бригадир Милутин Вукотић.
6 батаљона пешадије:
-Његушко - Ћеклићки
-Цетињски
-Чевско - Бјелички
-Пјешивачки
-Команско - Загарачки
-Цуцки
„Катунска“ брдска батерија (4 крупова спорометна топа 75 мм).
Коморски батаљон.
Ријечко - Љешанска бригада (Ријека Црнојевића) :
Командант бригадир Нико Кусовац.
4 батаљона пjешадије:
-Цеклински
- Љуботињски
-Цеклинско – Добрски
-Љешански
Коморски батаљон.
(ова бригада није имала артиљерије)
Црмничко - Приморска бригада (Стари Бар) :
Командант командир Милош Лекић.
5 батаљона пjешадије:
-Горњоцрмнички
-Доњоцрмнички
-Селачко – Шестански
-Барски
-Бјелогорски (Улцињски).
„Црмничко - Приморска“ брдска батерија (4 спорометна топа 75 мм италијанског поријекла на дрвеним лафетама).
Коморски батаљон.
Дивизијска артиљерија:
1. Пољска батерија (4 пољска спорометна топа 76 мм руског поријекла и 4 спорометна топа 87 мм италијанског поријекла на дрвеним лафетама)
1. Мортирна батерија (4 пољска спорометна мерзера 150 мм руског поријекла).
„Вирски“ спорометни пољски вод (2 пољска спорометна топа 87 мм италијанског поријекла на дрвеним лафетама).
„Барски“ самостални брдски вод (2 крупова спорометна топа 75 мм).
II Дивизија (Подгоричка) :
Командант бригадир Блажо Бошковић
Командант кнез Петар Петровић
5 батаљона пјешадије:
-Горњокучки
-Доњокучки
-Братоножићки
-Зетски
-Подгорички
„Зетска“ брдска батерија (4 спорометна топа 75 мм италијанског поријекла на дрвеним лафетама).
Коморски батаљон.
Спушка бригада (Спуж) :
Командант командир Милутин Вучинић
3 батаљона пешадије:
-Пиперски
-Спушки
-Љешкопољски
„Спушка“ брдска батерија (2 брдска брзометна топа 76 мм руског поријекла).
Коморски батаљон.
Бјелопавлићка бригада (Даниловград) :
Командант командир Агица Лакић
4 батаљона пјешадије:
-Мартинићко – Брајовићки
-Петрушински
-Павковићки
-Вражегрмски
„Бјелопавлићка“ брдска батерија (4 крупова спорометна топа 75 мм).
Коморски батаљон.
Дивизијска артиљерија:
2. Пољска батерија (2 пољска брзометна топа 76 мм руског поријекла и 6 крупових спорометних пољских топова 75 мм).
2. Мортирна батерија (4 пољска спорометна мерзера 150 мм руског поријекла)
III Дивизија (Никшићка) :
Командант бригадир Милутин Николић
Командант бригаде командир Ђуро Јововић
5 батаљона пјешадије:
-Требјешки
-Никшићки
-Жупски
-Луковски и Голијски
„Никшићка“ брдска батерија (4 крупова спорометна топа 75 мм).
Коморски батаљон.
Вучедолска бригада (Велимље) :
Командант командир Марко Радовић
4 батаљона пјешадије:
-Граховски
-Бањански
-Рудинско – Трепачки
-Опутнорудински
„Вучедолска“ брдска батерија (2 брзометна топа 76 мм руског поријекла).
Коморски батаљон.
Дурмиторска бригада (Шавник) :
Командант бригадир Јоко Аџић
5 батаљона пјешадије:
-Жупопивски
-Планинопивски
-Дробњачки
-Језеро - Шарански
-Ускочки
„Дурмиторска“ брдска батерија (4 брдска спорометна топа „Билећка“ 65 мм, заплењени од Турака у рату 1876 - 1878 године).
Коморски батаљон.
Дивизијска артиљерија:
3. Пољска батерија (2 пољска брзометна топа 76 мм руског поријекла и 4 пољска спорометна топа 87 мм италијанског поријекла на дрвеним лафетама).
3. Мортирна батерија (4 спорометна мерзера 150 мм руског поријекла).
Командант бригадир Јанко Вукотић
Колашинска бригада (Колашин) :
Командант командир Милош Меденица
6 батаљона пјешадије;
-Ровачки
-Доњоморачки
-Горњоморачки
-Колашински
-Липовски
-Пољски
„Колашинска“ брдска батерија (4 крупова брдска спорометна топа 75 мм).
Коморски батаљон.
Васојевићка бригада (Андријевица) :
Командант командир Радомир Вешовић
6 батаљона пјешадије;
-Љеворечки
-Краљски
-Андријевички
-Велички
-Полимски
-Трепачко – Шекуларски
„Васојевићка“ брдска батерија (4 брдска спорометна топа 75 мм италијанског поријекла на дрвеним лафетама).
Коморски батаљон.
Дивизијска артиљерија:
4. Пољска батерија (2 пољска брзометна топа 76 мм и 4 пољска спорометна топа 87 мм италијанског поријекла на дрвеним лафетама).
4. Мортирна батерија (4 пољска спорометна мерзера 150 мм руског поријекла).
Опсадна артиљерија (ван састава дивизија) :
10 опсадних батерија артиљерије (4 мерзера 240 мм, 8 мерзера 150 мм, 4 хаубице 210 мм, 4 хаубице 150 мм, 10 дугачких топова 120 мм и 12 дугачких топова 106 мм).
Зависно од услова у појединим крајевима земље, јединице су биле различитог састава. Чете су према формацији могле да броје од 80 до 120 војника, али је тај распон практично био и већи. Кад се још има у виду да је батаљон могао да броји 3 до 8 чета, бригада 4 до 6 батаљона, а дивизија 2 - 3 бригаде, онда је јасно да ни бројна стања осталих јединица нијесу могла бити ни приближно једнака. Она су према попису војске од 1. јануара 1911 године за батаљон варирала од 407 (Голијски) до 1095 (Подгорички) војника, а за бригаду од 2. 374 (Спушка) до 4. 696 (Зетска) војника.
Била су још и 4 муслиманска батаљона која нијесу улазила у формацијски састав горе наведених јединица (нијесу имали посебне војне округе).
